„Ipak, ne bih se složio sa onima koji su spremni da ovaj film vide kao anti-srpski. Mislim da to nije cilj filma (osim ''kolateralni''), nego prosto način, ili uslov da do snimanja u međunarodnoj produkciji uopšte dođe.“ Mislim, stvarnooo!? Pa u tome i jeste stvar! Kako snimiti film, čijim parama? Dobro, napraviću ono što finansijer zahteva! Hoću reći, ispljuvaćemo malo Srbe, oni su na to ionako navikli, pogotovo kada dolazi iz kruga dvojke. I onda, kao šlag, ide kandidatura za Oskara. Jer se radi o savetniku aktuelnog ministra! Mislim, znamo da „Oskar jede sve“, ali baš toliko!? Video sam skoro, sasvim slučajno, film proslavljenog režisera svetskog glasa, Vernera Hercoga. Koji tužni slučaj jednog velikog imena svetskog filma! Amrički pilot nemačkog porekla (dete u vreme završnog savezničkog bombardovanja Hitlerove Nemačke), bombarduje žestoko po Aziji u ime američke slobode ili sna, svejedno, biva oboren i zarobljen, pa se onda ređaju „scene užasa“, u kojima se oni koji su bombardovani napalmom (razume se da se radi o nedužnom civilima, ženama, deci i starcima) „iživljavaju“ nad tim istim pilotom, koji na kraju „hrabro“ beži i uspeva da se spase. Koji moralni, etički i, što je sigurno najgore, umetnički pad jednog velikog filmskog imena. Gledao sam i, doduše piratsku, verziju „Turneje“. Prvo, ima tu kod nas i boljih filmova (mada ne delim oduševljenje pojedinih kritičara najnovijom srpskom produkcijom). Drugo, očito je da se filmu pristupa sa čisto propagandne strane, da se Srbi još jednom i „umetnički“ okrive (pažnja(!), posle Montpeljea moćda zaista sledi i Oskar!). I možete se svi vi truditi koliko hoćete da izmišljate ovo ili ono, ta nit „antisrpske propagande“ se provlači kroz ceo film! Pa, čak, ako hoćemo, i tim karikiranim ali, ipak, realnim miljeom „beogradskog građanskog društva devedesetih“...Mislim, njima se to sviđa, kome još?